Пастир

169

Млогочислени његови греси чине га недостошим љубави отца небесног кош ће као строги судиГа бити праведни наказатељ свигу његови зала. Ни1е ли дакзе несрећан човек кош од управитеља судба човечишх ништа добро очекивати не може него се свагда наказугуће деснице његове боГати мора. Добродетељни Ге о себи сигуран да над њим иочива заиста благоволење божиГе. Он зна, да ће се ономе допасти кош милуге све гато Ге добро, извршуГући то он долази у благоволење код доброг отца. И колико он ово зна, тим Ге он у обзиру своГе судбе, у колико би то од његова понашања зависило, без сваке бриге. 1а чиним мо!е, мисли он , а Бог ће зацело то чинити, што 1а у стању нисам био. Он предаге себе божигем промислу, са отвореним и радостиим срдцем живи и мире у помислу да Бог све на његово добро управља. И тако човек сво1е блаженс/гво налази у добродетељи ко!а 1е 1едини нут к бдаженству и потоме само добродетељ чини човека срећним. Но и грешницима т. 1. људма кош су се од правог пута честности и истине удалили, отворен 1е пут да се могу помирити с Богом и собом самим, а то Ге ис. креним кагањем, нашто св. црква позива све нарочито у ове дане, кош су на то одређени. БрлтУе, очистимл севс свдклгш грс\л и стрлсти.

Света четрдесетвица код древних хрвшћана. Кад се Господ наш Исус Христос крсти!о од Предтече Хована, „изведе га дух у пустињу.“ И четрдесет дана куша га ђаво, и постнвши се четрдесет дана и четрдесет ноћи, нашосле огладне. (Мат. 4. 1. 2.) Света црква Христова, ово из подражања своГо! глави и за успомену његовог страдања и смрти , — ово пак — да би дала времена , у ком би се принравилн оглашени за свето крштење, а ка!ући се -— за измирење с црквом, и сви хришћани у обште — за свечани