Пастир

207

Констанциге на путу против Тултана 361. год. умре; вогска КонстанциГева не налазећи узрока да вогуГе и сама прогласи ТулиГана за императора. Ј ) Сад ТулиГан — незнабожац, постане императорем огромне римеке имперте и седне на иресто, равноапостолног Константина, а с њим заГедно и незнабожство (газичество). Тако Ге се свршило вероодступништво Тулиганово, такве су биле околности и побуде, коге га свратише са истиног пута! Несрећне околности његовог детињства, развиле еу у њему мрачан карактер и мрачан поглед на хришћанство. Насилно и небрежљиво васпитање у вери хришћанскоГ, подржавало Ге у њему опасну мисао — видити у свогим васпитатељима наГвеће тиране свог детињства, и врагове лепше будућности. Частољубље за императорски скипетар, пагвкање незнабожаца на хришћане, 1ош већма су оладнили и онако оладнившу у њему веру хришћанску 5 и Гош га тврђе привезали к незнабошству. „Чезња, да постане царем , говори блажени Теодорит обгашњавагући одступништво ХулиГаново, свукла Ге с нечестивца ризу благочести!а.“ 1 2 ) Из самог светилишта божигег излази враг божш, и подобно Худи , коги предаде Христа, Гавља се нови син погибели и орудиге сатане, коге предаге гфкву христову. Промисао божи допушти по кад кад вагкадашњем змигу, да употреби и таково оружиге у борби с предвечним Агнцел г, да би у новог победи, даровао нову славу и силу царству христовом.

УНИСНИЦШ „НАСТИРА." Прва четврт ове године би и прође, а неки уписници нашег листа гош предплату не шиљу. Ако желе дакле држати наш лист, нека похитаГу с предплатом. Уредниш. „Пастира

1) Ашт. МагоеП. И1Бг. XV — XXI. И1еиг ИЉг, XIV. §. 34, 35. 2) Истор. цркв. кзд. 3. гл. 3. стр. 198.