Пастир

206

су се да га обавесте, да он шпе добро поступио што тако Тулшана узвиси, и да 1е то опасно за опстанак имперте у целости, и напослетку даду му такав савет да он обезоружа Тултана цезара. Констанцте послуша савет евнуха; но да би лакше постигао своГу цел, он заповеди ТулиГану (365.) год., да му ова 1 пошље пуна четири легеона вогске) кога му багаги нужна беше да доврши рат с Перстанима, али воГска нехте да се разстане са свогам вођом, кога Гако вољаше,- ово Ге било у то време , кад Констанцте сабираше сабор за сабором, и стараше се да утврди у цркви тако звани 16-и символ артански, кош Ге састављен на артанском сабору у Антиохиш 361. год., баш у то време проглашен би Тулшан Августом .... у име воГске и Тултана праћени су били носланици к императору, с том намером> да он оваГ избор потврди; но у место тога, да жељу во1ске и Тултанову испуни, он поручи да Тултан одма скине звање Августа, и тек да ће му онда опростити за таГ самовољни поступак. Писмо Констанцтево читано Ге било пред свом Галском армшом, и у место тога да се Тултан одрекне од поменуте титуле, воГска прекине читање писма и Гедногласно повиче: „ТулиГан — Август , — то Ге општа жеља —народа, воГске и републике!“ Кад Ге читано друго место из писма, где Коостанцте укорава Тулшана за то, што 1е он презрео она благодегања, коГа Ге он њему као сирочету у његовом детињству чинио , — ово место из писма пробуди у души Тулшаново! све горке успомене из његовог живота, и он подвикне: „зар убица мог родитеља еме напомињати да сам Га сирота“ ? .... У та1 моменат обгави, да он препоручуче себе и сво1 поступак вољи безсмртних богова, и — са овим речима изрази у Гедно и исто време и своге оцеплење од КонстанциГа, а тако исто и Гавно одступништво од хришћанске вере: Тултан — Август — незнабожац! Пре него што ће се ово дело између њи двошце т. 1 . КонстанциГа и Тултана решити силом оружига,