Пастир

190

лице његово с хвалом и у песмама ускликнимо (Ис. 94. 1. 2.: „Сги денв его же соткори Господв возрлдг(ел\СА и возкеселимса к онк.!“ Дминк. У Голубинци 1869. год. носрбиГо В. Ииколајевић, свештеник.

Света четрдесетнкца код древннх хрншћана. (Свршетак.) Тако 1е тежко било гледати пастирима како паства пренебрегава свету дужност хришћанина: Тако се нше слагала посета позоришта и циркова с карактером и високим знача1ем св. четрдесетнице! Не само да се благочастиве душе на то жалише, но и љутише, тако, да не знадоше, шта да чине, шта ли да говоре .... Та1 исти пастир свети у друго! беседи учи, да се остави таГ не хришћански обича! ивели: „молим вас, оставите та1 рђави и штетни обичаГ: помислите да они, кош се тамо стичу шкоде себи, а другима служе на саблазн. 1ер Газичници и 1удеш, кад виде, да они гато сваки дан долазе у храм и слушагу наставлења, тамо с њима заГедно у гомили стоГе,- неће ли сматрати наша дела за обману и то све о свима нама мислити ? Зар не слушаш блаженог Павла, кош гасно говори: „не будите другима саблазн?“ И да не помислиш, да он само то хришћанима говори, додаге „Гудешма и 1азичницимаа напослетку спомиње: „и цркви 6ожиго1.“ Тер ништа горе за нагау веру ниге, него невернима повода саблазну давати. Тер кад виде, да неки хришћани, кош се одликуГу постоганством, презиру светска дела и забаве, Гедни негодуГу, а други се диве и чуде, што ма да су с нама 1едне природе, нису Гедног живота. Но кад виде код наших мали какав поступак, одма вичу на нас, и по Гедном поступку, суде о свима хришћанима. Па не оста-