Пастир

191

не на том, но вичу и против главе, и миеле, да безбрижни живот хришћана ниГе бољи од заблуде Газичника.“ Св. четрдесетнида била Ге време строгог поста и сакрушења срдачног, те с тога за то време забрањене су биле све светковине, као данн радости и весеља, но су свршавале се само недељом и суботом. Тако 1е сабор лаодикиски донео правило о празнику св. мученика, кош Ге донде светкован особито сгашо, нарочито у оном месту, где су мученици пострадали и погребени; „не допушта се, вели 51. правило, у време часног великог поста дане рођења мученика светковати но чинити спомен њихов у суботу или недељу.“ Из истог узрока забрањено Ге свршавати у пост ташу брака и дане рођења. И само свршавање божанствене литургиГе закраћено Ге у просте дане св. четрдесетнице, осим суботе и недеље, и празника Благовести. То сведоче правила лаодикиског и шестог ваееленског сабора. У правилу 49. лаодикиског сабора стош: „не сме се у велики пост доносити хлеб, само у суботу и недељу? Тако и шести ва* селенски сабор налаже: „да у дане поста св. четрдесетнице осим суботе, недеље и Благовести, друга литурпна да не бива него пређеосвећена.“ (Прав. 52.) Узрок зашто се права литургиГа у дане св. четрдесетнице забрањ>Ге поглавито 1е тац што се та литургша свршуге обично с особитом светчаношћу, узношење дарова у таши св. причешћа показЈГе висину благодегног дрзновења к Богу, до коГе узлазе верни, кош су силом искупителне смрти Христове и савршеног чрез њу удовлетворили правди божимн за грехе њиове. Но четрдесетница 1е време туге душевне, срдачног скрушења за грехе, сетовања и смирења пред Богом; с тога би свршавање нодпуне литургиГе у те дане изгледало као нека емеса жалости са славом, понижења са дрзкошћу. А да се не ослаби дух верних лишењем светих дарова, одредила 1е света црква, да се у просте дане св. четрдесетнице не свршуГе подпуна литургта, но литур-