Пастир

192

гша пређеосвећена, кога се обично спагала с вечерњим богослужењем. Хедан стари толковатељ црквених канона (Ма. теГ Властар) изГасњаваГући то, вели : „вошици римски , кош васцели дан у битки проведу и у вече растану се с непритатељи кад огладне, Геду из Гучерашње залихе, да не малакшу телом. С расвитком дана наново ступагу у боГ с непригатељи, те тако немаГу каде од битке клати волове и приносити жртве, као они, што сваке године светкуГу празнике. Тако исто и ми, кад принесемо нову нашу жртву у суботу и недељу, кад од силног подвига сетуГемо и воГуГемо, примамо пређеосвећене честице, да подржимо живот до вечере; но кад постанемо учесници тог светог тела, подкрепимо се, да наново одважно стунимо у боГ с непршатељем. Духовни вошик има и духовну рану за снажење. Тако и заповест, коха нам налаже с вечером свршивати литургиГу пређеосвећену, има таГанствено значење.“ Света црква, кад забрањуГе иодпуну литургиГу у просте дане св. четрдесетнице, осим недеље и еуботе, ослобођава хришћане и од обичног носта суботом и недељом, т. I. разрешила Ге суботу и недељу, да се у те дане могу Гести Гела с ГелеГем и вином одма после литурђиге, а да се нечека вечерње доба, као у проче дане поста; онима, кош наруше правила та, одредила Ге црквену казн. Тако Ге на шестом васеленском сабору донешено правило: „почем смо дознали, да становници града Рима у време св. четрдесетнице суботом посте, против црквеног правила, то свети сабор закључуге: да се и у римског цркви точно чува правило, коге вели: „ако какав клирик усуди се недељом или суботом постити, осим Гедне (страсне — велике) суботе, да се извргне, а световњак одлучи.“ (Прав. 55.) У осталом шта су пута по правилама саборним пастири црквени подстицали свогу паству, да свето проводе време четрдесетнице ,• тако исто чинише и свошм поукама, у кошма разлагаше суштност и свогство правога поста и