Пастир

193

благе сљеди његове , и обично у дане свете четрдесетнице говорише чешће, него иначе у друго време. Тако се зна за св. Тована Златоустог, да 1е све беседе своге познате под именом „беседе на књигу постања,“ говорио поглавито у дане св. четрдесетнице. И ево шта вели он о посту у ГедноГ беседи сво!о1: „пост смирава тело и обуздава неумесне жеље; напротив , — дугау осветљава, закриљуге, чини њу лаком и узвишуГе. Пост 1е рана за душу, на као што пост крепи душу , да!е 1ог виши полет. чини њу способном, да се узвиси на внсину, миели о небесном, и стош над увеселењма и забавама овоземног живота, као што лаки бродови брже преплове море, а тежки споро или се потопе, тако и пост, кад нам ум лаким учини , брже преплови море садашњег живота, устреми се к небу и нредметима небесним, те не цени садашњост, коГа Ге као сан и еенка.“ Други црквени знаменити учитељ, св. Исак СирГанин, овако изгасњава знача! и силу поета: „пост 1е свети пут к Богу и основ сваке добродетељи, он Ге начело трудбеника, венац уздржника, красота дгевства и еветости, слава целомудриГа) оенов хришћанског живота, отац молитве, учитељ мира, руководитељ сваком добру.“ Дуго сам Га, наставља он даље, пазио , чеето испитивао на мени самом, и нашосле из самог искуства мог благодећу божиГом, дознао сам, да основ сваког блага, ослобођење душе из робства ђаволског и пут к светлом животу састављаГу ово двоГе: сталност у 1едном месту и непрестани пост. Одтуд се рађа повиновање чуства, одтуд трезвеност ума; тим средством укроћаваГу се буше страсти, ко!е живе у телу. Одтуд кротке мисли, одтуд светле мисли, одтуд усрдиГе к добродГетелним делима, отуд узвишени поГмови. Одтуд постогана будност ума, ноГа не даге сврнути на разне путове и стазе, ко!а прогања лењост и нерад. Одтуд пламена ревност, коГа не зна ни за какву опастноет, нит се чега плаши. Хедном речи: Одтуд права елобода човечша и радост душе, васкрсенше и успо-