Пастир

219

стране материгалне свештенство. Па тако и треба да буде по суштини самог дела. Живот и радња свештенства, стоги у нагатешњоГ свези са животом и радиношћу самог друшства, оно служи не само цркви него идрушству; и служење његово са свима свошм шнединим радњама, треба да буде управљено на корист друшства. ТТТто се већма ослободи свештенство од тешких старања о средствима за издржање себе и своге породице, што независниТе буде од сваких шкодљивих уплива тичућих се цхели његове, тиме ће чистиГе и успешнше бити његово служење. Ко погледа на дело с праве тачке погледа, и види у свештенослужитељима оне, кош свршава1у таше божиТе, учитеље христове вере и божанствених установа, таГ не може бити равнодушан према питању о бољем осигурању свештенства. Ми смо убеђени, да ће дгело о пензиш за свештенство, кад се оно уреди, изазвати општа сачуствига свиГу класа народа. Но при свем том, ми можемо рећи, да ни смо у свему сагласни са поштованим писцем поменутог писма. Он не налази за добро, узимати ма и колико из касе црквене, ради састављања пензионарног Фонда за свештенство. Но кад Ге код нас нађено за добро, да Ге лепо и праведно сабирати помоћ од цркава у корист бедних и сиротних хришћана, или на уређење болница, или кућа за странце и сиротињу, за православне аџите палестинске, то ми заиста не знамо, зашто као неби било праведно и лепо давати од прихода московских цркава у корист, не кеких страних лица, него московских свештено-служитеља, и њиових сирочади ?! Жао нам Ге , што писац ните оценио као што би требало, па ма и у кратко наше наводе о реченом сабирању помоћи из црквенске касе. И грађанска и духовна власт признадоше ове основе да су на свом месту, и да су справедљиви, и потоме уредише особите касе (кутице) у црквама ради скупљања прилога у корист бедних људи, духовнога звања. Нико неће ни говорити против тога, да дру-