Пастир

220

шство ниге обвезано помагати сваком могућем осигурању оних, кош њему служе. Но ни у какво! друго! Форми ниГе тако згодно ни удесно ово помагање, као нарочито у оног, КОГу смо ми показали. Истина, у цркви има и других потреба, на прилику оне, коГе писац показуге. Али Гошт од прастарих времена, Гедно од наГзаконитишх и светишх црквених прихода било Ге то, да се они употребе на помоћ сиротиње и на олакшање стања сиротних црквено-служитеља. А при томе мера, коГу смо ми опредГелили за средство из црквенских прихода, по самоГ маленкости свого ! , ни у каквом случагу не може бити теретна за московске цркве, нити умалити средства њиова, коГа су преко нужна за подмирење других законитих потреба. НаГпосле почем Ге код нас реч о заводу пензионарног Фонда за свештенство, то одбацивши милостињу од цркава за ту цГел, требало би показати други, тако исти поузданш и значашш извор за уређење споменутог Фонда зато, што без тога сами предрачун о пензиш, неби био могућан. Поштовани писац реченога писма, ниГе се потрудио да то изради; но ту се Гошт рађа питање; да ли Ге то и могуће било учинити? Па и при овом извору, и при другим условима, кош су у предрачуну ноказати, ми не можемо савршено одбацити од себе, а да се не постарамо за стални успех овог друшства, коге мислимо уредити. Дгело коге се предузима, заиста ге важно, и уређуге се не на десет, нити на двадесет година, него на свагда. У Гедно неће бити у томе, да се тек само за неко време даду средетва за живот, ко1а се могу при недостатку капитала у друшству, и сразмерно смањивати, па шта више и прекратити, него у томе, да се издагу годишње пензите оним лицама, кога су добила ираво на то, у сразмери, кога Ге Геданпут за свагда опредгелена. Овде нити можеш смањити, а Гошт горе не смеш прекинути издатак, Гер би то било сасвим противно условима обстанка самог друшства.