Пастир

216

собна да свашта прима. Дете не зна за хрђаве последице порока и забљуђења; оно не подозрева ни на кога и прима све без разлике спољне утицаГе. По овоме, ако дете нема у себи страха божигег, може врло лако подлећи упливу зла. Ступагући у свет, оно се срета и с људма поквареним и предметима хрђавим. Шта ће га сачувати од пада, ако не посеГане у њему истине св. вере и чуство смирења и побожности пред наГвишим суштаством? Ви не ћете видити у њему ХосиФа, кош се нше дао навести на искушење; 1ер Ге Хосиф из детињства задахнут био љубављу према Богу, па 1е саблазну, кад га Ге искушавао , одговорио: кдко соткорк глдголг сеи злии и согреш^ предг Богомг. д) Ни Хова, коГи у наГвећоГ несрећи умеде сачувати приоуетво духа и рећи: Б^ди има господне кллгослокено цј нинХ; и до в^кл. Ако Ге човек у детињству научен побожности, па се у бурноГ младости и пода злу, али чим му ум почне сазревати, он ће одма одустати од лажног правца; Гер ће га првоначелни утисци — слово божше победити, и он ће умети управљати собом. Па како ли ће се тада Гавити у њему живот прекрасни, кога Ге до тада лакомишље ослабљавало? Но не очекивагге ничега подобног од оног несрећног младића, кош од свог детињства ништа ниГе слушао, ни учио о св. вери, него Ге изобилно обасипан био неваљалствима. Треба се дакле старати, да се у самом почетку у њежне душе усаде такве мисле, коГе су сугласне са чистим учењем хришћанским: иначе ће посеГани кукољ (паламида) на добром земљишту израстнти, и кад се стане сеГати слово божиГе, може остати бесплодно, јер драгоцене клице небесне могу подављене бити коровом и трњем заблуђења и греха. У детињству, ако се човек не научи вери, доцниге неће она имати верног а спасоносног деХства на душу. Неупозната у детињству душа са истинама вере, ниГе ка-

д) Бит. 39, 9.