Пастир

217

дра, да се бори еа безбожним мислима, и при првом сукобу пада. Да би проникнула, у нагвише истине, душа мора да иде по бодљикавим путовима сумЈЉИчења, и мора да се мучи над решењем питања радозналог ума. А кад би она од детињства побожно љубила предмете вере, онда би та љубав помогла уму, те би он задовољно решио своГа питања и лако би нашао доказа за оно што срце веруге; у историш човечанства и књизи природе и у устроГству наше душе. Без тога, ум се мора борити са неизвесношћу, мора повторавати погрешке, коГе су одавно признате за погрешке, причињавати ране души, место да Гу лечи; а догађа се, да, кад се већ умори узалудно мучећи се пада у униниге , а да би се од ње ослободио нредаге се на вољу чуственим весељама и ниским насладама. И тако с дана на дан душа све гора бива, док напослетку сасвим неподивља. Заиста жалосна слика.! поербио Милан А. Алексић, богоелов Ш. године. Прнмедба На питање о лензши за свештенство. *) Биће скоро већ година дана, од како Ге био напечатан Гедан одломак у „Душеполезном Четнигу,“ 1861 год. кош садржи у себи нека саображења о уређењу пензионарног Фонда за московско евештенетво. Ми имамо тврде основе да можемо рећи , да Ге оваГ чланак изазвао на све *) Ми дагемо меета ово1 примедби у нашем листу Гедно зато, што у њог има много разлога, кош могу нриномоћи питању нашем односно Фонда свештеничког, а друго и зато, да читаоци виде, како се и тамо код наше браће Руса кош далеко боље сто1е с приходима парохигалним него наше евештенство, осећа већ потреба да се осигураху удовице и сирочад свештеничка, па знаГући ово, да неоклевашо са започетим фондом, већ да се свима силама побринешо за његово остварење.