Пастир

244

не смањи ова! бро! ни бар Гедним; он Ге частан: сам си му поза1мио част, кад си се постио и када донесе закон на свет. Кроз четрдесет дана постио се и Или1а да би видео Господа, и би достоГан да га види.“ И ако се ови скупа овако молише, опет се нађе један од њих кош немогаше да издржи муке; него остави евоге другаре и место заГедничке борбе. Светима што заосташе, паде то врло на жао. Но поврх свега тога, недаде Господ да њихова молитва остане на прасно.“ „ОнаГ коме би заповеђено да мотри на мученике, греГао се код ватре, што гораше близу зграде , намењене за хрвање. И он Ге бодро пазио на њих и готов био да прихвати оне, кош би се предомислили. Хошт 1е ту у близо била и бања па и она беГаше на услузи онима, кош би одпали од своГе дружине. Избрано Ге тако место за борење, где ге одма и готова згода за то, да се опрости мука. Зла намера противникова ишла Ге на то, да ослаби постоГанство мученика, ал ови Гошт већма заблисташе свошм издржљивошћу; гер не може се рећи, да ге она! издржљив, у кога нема ни онога, што 1е преко нужно; него онаГ, коги воле бити без свега, и ако незна шта Ге нужда.“ „Докле се мученици држаше овако славно и док ге стражар мотрио, шта ће да буде, угледа да нешто необично; спази као да некаке силе с неба силазе и као да богате дарове раздаГу међу мученике у име цара над царевима. И доиста те силе у делише свима од тих дарова, а само Геднога оставише без награде. То Ге био знак, да таГ Гедан небеше достоган почасти с неба. А то беше она! што нехтеде да пострада с дружином, него пређе ка иротивницима. Заосталим праведницима би жао, што се нађе Гедан одметник. Вошик — па оставља своГа места, први — из Гата храбрих пада у ропство; Христова овца учељустима зверга. Но да чуГете за њ шшт нешто жалосните. Ои нит стиже у вечни живот, нит се наживи на земљи. Тело његово