Пастир

243

за сва добра (Псал. 115. 3.) И с Господа нашега скидоше хаљине. Па зар ће за нас тешко бити, да претрпимо што ге претрпео наш владика? ако ћемо да кажемо истину сами смо скинули халину Господа. То учинише продрзљиви вогници ; они скидоше хаљине с њега и поделише их коцком. Да дакле загладимо кривицу, што оста на вошицима. Љута зима — али Ге еладак раГ; страшне су то муке помрети од зиме — али нас чека пригатно упокоГење. Не ћемо дуго сносити студен — загреГаће нас недра Аврамова. За гедну ноћ добићемо векове у замену. Нека би ми само вазда погали с анђелима, а што ће нам ноге спалити, не Ге нас ни стало! нека отпадне рука, само да нам се допусти, да у вис подигнемо руке ка владици! шта их паде од наших друга у богу, из верности према цару, кош ће иструнути! Па зар ми да не прегоримо свог живот , на име своге верности, спрам истинитог цара на небу? колико Ге зликоваца погубљено за злочинства, а ми да не умремо, за правду ? Ни Гедан од нас, браћо да се не 1е макнуо; недаГмо плећи ђаволу. Ми смо од меса и од крви. али нама неће бити жао, ако нестане и Геднога и другога. Кад се већ Геданпут мора мрети, а оно даГте да умремо тако , е би могли живети. „Нека би ти Господе допустио, да ова жртва наша преда те изађе.“ (Дан.) Нама ће досадити зима, као што ватра троши жртву, но нека би ова жртва била жива и теби у вољи; нека би ова! принос наш био прекрасан и ако Ге нов по начину како се приноси; из њега ниче плод, што Ге произведен ладноћом а не огњем.“ „Овако Ге тешио Гедан другог, овако Ге храбрио Гедан другог, као да 1е ратно доба, тако стоге на стражи тако су проводили ноћ. Витешки сношише они , што их Ге сналазило, радоваше се будућности, на когу су погледали, исмеваше осветљивог заповедника. Молитва когом се Богу, молише, беше ова: „Владико нас четрдесеторо изађоемо, да се боримо; нека би сви до Геднога получили венац! нека се