Пастир

245

оно никако понети неможе. У „православ. обозрен.у“ (авг. 1862. г.) био ге наштампан Гедан чланак о Витембершском свештенству, из кога ћемо ми извадити неколико полезних ноука, коЈе ће нам у овом случаГу од користи бити. Витембершско свештенство, ако ниГе сиротниге за цело ниге ни богатиге од московског свештенства, кад се погледа на средства, кога су им за живот дата. Па опет зато Вит. свештенству нте тешко, да да!е ево какве у носе у корист касе за своГе удовице и сирочад: 1) Сваки ново-ступаГући свештеник даГе у Геданпут у виду одређеног ђумрука, 10 проц: од свог годишњег прихода, коге му даге одређено место; прелазећи тек на бољу нуршу, он плаћа такође 10 % од оне суме, кога саставља сувишак спрам пређашњих његових прихода. 2) Такође у 1едно време живи свештеник дужан 1е дати у ту касу четврту част свошх годишњих прихода (н. пр. 400-100 рубљи, 800 — 200.) а четврту част опет 1е дужан платити и онда, кад прелази на богатшу парохигу и то од оне суме, саставља сувишак спрам његове плате на пређашњем месту. 3) Осим ових 1едновремених улагања сви свештеиици нлаћаЈу сваке године у касу сиротиње по 2 проц: од свошх прихода. — Овах пример треба да нас много поучи , и ми не треба да га губимо из вида, кад Ге поведена реч о ножртвовањима од свегатенства, кога иду на то , да се подмире његове сопствене потребе. А наша изискивања у осталом као што сваки види, далеко су умерениГа и мања. Свако свештено лице, да би могло улагати у пензионарну касу , колико Ге могуће да му лакше буде, може сваке недеље давати понеку част од свошх општих прихода (кад 20 кр. кад 50 — и више, гледећи колико: прихода,) да би се тим начином у течаГу године саетавила 1една сума, коГа би могла на мирити, ако не баш цео унос, а оно бар повећу част његову. При том не треба пропуштати из вида, да помоћу свако годишњег уноса средње суме у касу друшствену , сваки