Пастир

246

члан његов добига све веће користи. На пр. од 1000 руб. прихода, плаћаГући годишње по 7 2 % , свештеник ће у течаГу 25 година службе своге, у нети у пензионарнк фонд свега 375 руб. па зато што 1е толико улагао, у случаГу ако оставља парохту, он ће добшати од друшства сваке године по 300 руб: — нижи клир (причетник) те исте парохше, за рок од 25 год. даће друшству око 94 руб. но за то, ако он због неких узрока остави своге место, друшство ће му сваке годвне Давати по 80 руб. А после смрти пензи. онера, њихова породица осигурана ће бити од друшства тиме, што ће гог оно давати такође сваке године прилично средство за живот. Но осим ових користи, далеко више од њих има велику цену морални значал овог завода. Не треба нншта ни говорити да ово високо и прекрасно дгело за свештенство побринути се онштим силама за свогу браћу, ко1а се свашнако пате за своГе бедне удовице и сирочад. Овде има Гошт и друга страна. Може бити 1а нећу ни дочекати да се користим пензиом. Но кад постош пензионарни фонд за свештенство, то 1е већ сигурно да ће ми друшство у случа!у ако Га оставим службу по пролазку 25 год. дати средства за живот, а после моге смрти мо!а породица неће остати саевим без парчета леба; ова иста увереност 1 есте за мене, већ нешто морално коГе ме успокоГава и весели. Ова увереност много узвишава свештенство у сопственим његовим погледима, и у мнењу друшственом, васпита ће и иродужавати у њему дух моралне слободе , а без сумње неће остати без доброг уплива на сва разностручна одношења његова према парохшанима. Све Ге ово нарочито и потоме могуће; 1ер пензига нше просто добротворна помоћ или милостиња, него 1е права награда, ко!а Ге по закону заслужена. Залуд би неки хтели с!единити ово друшство, коге ми предлажемо са попечитељством о „Презрћши в^днихх 41 духовног звања. Не говоре-