Пастир

0 бедни родитељу Драгомира! Како ли ћеш поднети велику тугу, кад чуГеш да ти нема Гединца твог, да ти нема милог сина; да ли ћеш моћи преживети тренутак, кад ти црни веетник донесе глас о смрти чеда твог; да л ти срце препући неће од туге за Драгомиром твоим ? Велика 1е туга твоГа, али Ге подноси трпељиво; гер зна1 да је и ми — другови Драгомирови — е тобом загедно делимо. Подноси 1 е и тегаи се као што ге се тепшо и праведни 1ов надом на милост божигу. А и ми браћо! умеримо своГу тугу и Гадиковање за незаборављеним другом нашим, 1ер знаГмо да смрт неге ништа друго до само преселење из овог живота временог у живот вечни: „Човек умре, да довиГек живи.“ Света вера наша тГеши нас овим рГечима: да прлкгдници во кћки жикг(тх и да се они наслађавагу благама, джб око некидћ, ух° не ' слишл и нл срдцб челокћкл некзмдошл. Можда ге сам Бог тако хтео да ову младу и невину душу тако рано позове к себи, те да ге ослободи од ових земаљских беда и невоља и да Ге смести у вечна и раГска блаженства, где влада мир, љубав и СП0К01СТВ0. Потражимо тужном срцу своме лека у вери тог, да ће невиност и доброта милог нам Драгомира уживати награду вечне среће, и молити Спаситеља да нас у крГепи сво1ом благодећу како би лакше пренели оваГ тешки с њиме видљиви растанак. Ти пак добри друже наш Драгомире. почиваГ мирно у тог вечноГ кући, когог те сада са сузним очима, на свагда с тобом прантнући се предаГемо. Спомен о теби и твошм врлинама увек ће међ нама остати и свагда ће бити пропраћен молитвом, да ти Господ дару1е вечна блага и да те насели у евоГе небесне обитељи, ид^же нћств ни волћзнг ни печллн ни коздихлнп но жизнг везконечнлА.