Пастир

241

науке. Они радо подноеише мученичку емрт за правду и истину божту, и праведно историта говори, тат неумитни судита дтела људских,- а и света црква полагањем светих моштиту под свети престол засведочава тим, да те она утврђена и подигнута на костима светих мученика и праведника. Да, снажна и чиста вера беше међу првим хришћанима, сила божита покреташе те људе да гину и мру за правду и истину. Света црква наша увек те високо поштовала мученике своте, „светила црковна 44 знаменити отци Хоан Златоуст и Василите велики и тошт многи други говорили су много похвалних беседа у спомен њихов. Нн српском тезику, у колико нам те познато мало имамо тих похвалних беседа, коте су свети отци говорили разним мученицима. Но благодарећи трудољубивости епископа у оставци Гаврила ире неки дан ми добисмо на сргтском тезику тедну такву „беседу светог Василита“ успомен светих четрдесет мученика. У тот беседи велики светитељ живим ботама представља све ужасе казни и мучења, гато су претрпели четрдесет мученика од римске тазическе власти, коти се нехтедоше одрећи Хриета и његове науке. Ми ћемо представити читаоцима „Пастира“ карактеристична места из те беседе, из кошх ће моћи тасно сазнати какве су страшне муке поднели ови четрдесет вотина христових за религиозна у беђења своЈа. На страни 9-тот говори се: Кад се мученици нису никако дади еклонити на никаква обећања, ласкања, одличита и богаство, само да се одречу од Христа , онда гордељиви и нечовечни власник разгњеви се: „Обузет пламеном гњева стане се у глави домишљати , на каке би их муке осудио; а да не иомру одма, а опет да им преседне. Нашосле досети се. Чутте само, шта те емислио. Време беше похладно, зимно добн, обноћ зима тача северним ветром увећана, Заповеди дакле да се скину е њих еве хаљине до голог тела, па да се оетаве преко ноћ на мразу нека се смрзн}. “