Пастир

333

само у том сл > чагу моглоби се тако мислити, кад ми неби имали кометаре незнабожачки писатеља — скоро на сваку реч апостола. У животу ге гоеподствовао дух самољубља и низких удовољстава; шта више нагблагородниш умови, нису се могли уклонити од заражене безнаравственошћу атмоСФере у кошг су они живели. У тако време Гавља се хришћанство са свошм новим истинама и новом наравственошћу. Какво ге се ту морало да отвори поље за размишљавање! Какво ново одкриђе о суштини и вољи божпн, каква Гасна представа о назначењу човека и о путовима кош су водили истинском еиасењу! Какве су ту морале искрснути наде за будућност исторше света. Све ове нове истине, коге учинише потпун преврат у умовима младих хришћана, и произведоше у душама њиховим силни потрес, сливале су се у Гедно, — а то Ге вера у Исуса Христа, сина божиГа и Спаситеља свиГу људи. Тедним овим именом изказивана Ге сва нова религиГа, у овом Гедном познању закључавао 1е се сав поглед хришћанства. Ово ново животворно могуство хришћанске вере свуда 1е ширило свог уплив о хришћанству, не само да Ге било новом релнгишм, — оно Ге у исто време нова наравстеност. Нови дух проникао Ге све човечанске одношаГе; но неразрушавагући спољне стране, обновљавао Ге унутарњу. У овом се састош велико дело хришћанства: оно не произведе никакву револуциГу, већ 1е постало наравственом реФормом живота. Сила кога Ге произвела ову велику реФому — то ге љував. Такво ново наравствено могућство, до сада не беше познато незнабожачком свету. У апостолско! цркви, ми видимо општину веругућих, когог љубав бегаше душом. У њих Ге вило Гедино срце и гедина душа , и нико од свог имања ништа не називаше своГом сопственошћу , но све у њих веше