Пастир

334

олште (еГен 4, 32.) Под овим се неразумеваше спољна опшност имања — почетак комунизма, већ дух слободе, љубави коГа Ге уравњавала све противуположности. У животу незнабожачког грађанског друштва господствала Ге нагсилниГа противуречносг. Жена, то нашежнте створење, кога од звера прави човека, беше потлачена, деца бачена на произвол судбе, труд се презираше , робове нерачунаху за људе већ ниже сваког скота. Хришћанство Ге све изменило, но не тим путем, кошм иду ентузтазисте, кош жедне за скором променом спољних околности, и кош од гедног зла прелазе к другоме, често мин већем, већ путом унутарње наравствене силе новог духа љубави, кош постепено уништава пагубна следства самољубља у човечанским друштвама. Загедно с хришћанством, почиње се нова историГа за жену. Исус Христос неполаже никакве разлике између жене и свошх апостола, и хришћани научише се гледати на жену тако да 1е она у свему равна поштовања као и човек. На децу 1 е такође Христос гтлагао свогу благосиљагућу руку, исто тако, као и на оне грешнике кош су к њему долазили. До овог доба, труд се ни ушта не рачуњаше, и шта више, гледали су на њ као на нешто што унижава достшанство човеково. Исус Христос, а с њиме и ученици његови, освешташе труд сопственим примером, сви признадоше наравствени знача! труда, и он поста опгатим доето1анством човешства. Роб, шта више у очима наГдосто1анственишх философи бегаше као неко одушевљено оруђе, и више ништа,- хришћанство признаде тог презреног роба свошм братом — слободним човеком. У политичним стварима, хришћани упочетку не могаху примати никаквог учешћа; а то 1е зато, што Ге сва нолитика незнабожачка била ироникнута духом незнабожтва, и исквареним наравима; но право више власти тек се определи као што треба хришћанством, коГе дише духом слободе, но слободе нове, кога шта више, не беше иозната ни