Пастир

344

много више припознато у држави нашо! него данас, и с растењем благолепносћу цркве, расло Ге и његово одликовање. Падом србског царства, пала 1е и сГашост србске државе, и све српско благородство на пољу Косову изгибе. Туђа рука истисну српску управу и пође нам туђин заповедати. Народ оставши онако осамљен и обезглављен пешио се ге Гедино спасавагућом вером и био 1 е духовенством руковођен у наГтежим годинама. Ово Ге овако било кроз пуни 400 година и свештенство ге, као што рекосмо, била 1едина потпора народу у љутоГ невољи. У њима Ге народ наш налазио и брата, и друга и пршатеља и страдалника ; сво1им чинном и званигем они бише народу и учитељи и просветитељи и то све за малу награду, какву 1е кад сиротан народ дати могао. А кад 1е народ на ново припасавпш оружиге дане и ноћи проводио по становима излажући се опасностима, и што но кажу , главу у торбу метнувши, ни тада нше одступало од њега; него Гедни идоше но становима с народм и ту држаше бденше и молевствша , други немогавши одољети срцу, борнше се загедно с народом противу неприГатеља и предњачише осталог браћи свошц а остали при манастирима и црквама служише свету литургту, држаше богомоље и обслуживаше по закону на дому заоставши народ. Видите браћо како 1е свештени чин, за време сужанства молитвама тГешио народ! Видите како му не одказа свогу услугу ни у овим нашскудншм тренутцима!; А било 1 е у исто време и других лица нашег чина, кош велике услуге народу нашем приносише и кош по нословима народним идоше у Цариград, у Петроград и у Беч. Кад се поче разведравати над нашим отечеством оживнла 1 е опет сриека управа. и Срби се обрадоваше свошм властима; а кад доби наше отечество независну унутрашњу управу, па затим устав и устроство, онда угледа земља правителство у пуном смислу. Сваком члану иравитељства