Пастир

343

0 стању нашега свештеества. ■ г ' (Наетавак.) У досадањем говору нашем ми смо изложили по могућству какво ге стање отечественог свештенства, казали смо и доказали, да Ге давно било време када 1е требало и стање свештеника, према имовном стању нашег народа, и потребама његовим поправити. Но пре него што завршимо ова1 наш чланак да видимо Гошт и то: какви су предлози од стране нагвише црквене власти чињени за бољу судбу свештенства, а у 1едно — шта Ге и само свештенство непосредно у томе чинило. На великог народско! скупштини у 1858. години, држано1 у Београду, ко1а 1е свогим свесним радом пригатну успомену иотомству оставила, седамнагест протоГерега и четири архимандрита поднели су скунштини предлог о поболшању стања отачаственог свештенства. Предлог ова1 од речи до речи гласи овако: Љувезна Браћо ! Ми нотписани у име сво1е и у име оотадог евештенетва и т. д. молимо нашокорнше народну скупштину, да с драгом вољом еаслуша и к срцу прими што ћемо овде казати, Спаситељ наш Исус Христос, кад 1е установио сво1у цркву, одма Г 01 1е приставио и старатеље — свете апостоле а ови после себе оставише енископе и свештенике, и од то доба (еднако траге таГ чин у цркви и тралаће по уверењу Спаситеља док ге света. Кад предци наши пре хиљаду и више година веру христову примише и крштењем посташе чланови православне цркве, онда тим самим примише и служитеље хрнотове, као преко нуждне да им врше закон, и узеше бригу на себе: старати се о њиховом уживлењу. За владе славни Неманића, наши краљева и царева^ евештенство обогег реда т. I. мирско и монашеско, било 1е