Пастир

410

своих во1ених препарата. У том одступању такав ге био непоредак, да кад су се превозшга Турци на реки Требишници то 17 људи од редовне вогске утонило 1е на Гедном чамцу. Кад су Турци одступили к Требињу Дужски калуђери уплашени оставе манастир и побегну чрез Аустриску границу у Дубровник (Рагузу.) Аустриско правителство упочетку лепо 1е примило игумана РвстатиГа и остале калуђере, 1ер 1е се надало начинити их свошм оруђем. Желећи да оГача свог уплив у краГу, кош се находи близу њене границе, АустриГа шта више предлагала 1е зубчанима, да они об!аве да су њени подашици, и обећала им Ге зато своге покровителство и заштиту,- но наишавши на одпор, она Ге се старала о томе да зубчани и остали хришћани тих места дозову њу нашосле, да она буде посредица у тог распри њиховог с’Турцима, надагући се да постигне свогу цел средством игумана, кош 1е имао велики уплив на те хришћане, али игуман ни!е хтео да прими на се ту улогу. Како су Требињски Турци дознали о бГегству калуђера они похитагу у манастир, разбиГу врата на свима ћелиГама разграбе све што су тамо нашли и расположе се тамо да станугу. Но после неколико дана Салих-наша изведе Требињце из манастира и смести у њему 1едно оделење редовне вотке. Требињски турци разорили су такође под њим и сарачану манастирску: губитак кош Ге манастир претрпио од тога, прецењен Ге на 2534. Форинти. Такође су они уништили монастирски виноград, изсекли и спалили све лозе, они су разграбили у селу тули на Цоповом пољу житне амбаре, кош принадлеже манастиру. Једном речи сва имаовина манастирска разграбљена 1е и разорена турцима, и 1ошт само црква остала 1е неприкосновеном. Она стош затворена, и даГ Боже да и у њу недирну. Жалостна судба заслуженог игумана у старости, после толиких трудова, коГе он поднео око монасвира.! Незадовољни тиме, што он, као што смо казали, ни!е хтео да буде њихово оруђе, Аустриске власти