Пастир

411

нагеданпут заповеде му, а такође и другим калуђерима и шумским поглаварима, да се кроз 24 сахата удале из АустриГе. Несми1ући да се врати у Дужи, и да прода себе у руке Требињским турцима — Фанатицима, негледећи на то, што он ниГе примио никаквог учешћа у буни Херцеговинских хришћана; несрећни ова1 старац принуђен 1е био да тражи уточишта међу зубчанима. Бог зна, када ичим ће се свршити његова страдања!

Али се владика Хован не 1ави његову суду, а краљ заповеди да дохотке прима монастирски старешина Гелариге, док се ствар сасвим не сврши. Грамата ко1у 1е издао краљ због ове распре 1498 г, обраћа на се нашу пажњу поглавито за то, што се у њо! спомиње грамата и цариградскога патри!арха Антони1а, ко!ом даде права монастиру св. Арханђела Михаила, да олакша терете и добра, ко1е 1е краљ потврдио. Ова грамата служи као необорив доказ да су имали цариградски патри!арси уплива на источну цркву у Угарског а особито на мукачевску 1епархи1у. Од владике Тована до Василта Тарасовића долазише наследно осам владика 1едан иза другог. Користећи се очуваним граматама, можемо из њих поцрпсти рад потребе да се доста упознамо са њиховом архипастирском делателношћу. Владислав вла. дика а наследник Тованов, посведочанству грамате, ко!у 1е издао у Бечу 1551. г. цар и краљ Фердинандо испитнвао 1е зашто му се противи његово свештенство и одказуге плаћање по закону. Са ове противности нађе се владика у запари, те потражи помоћ у светског власти од цара Фердинанда — да нагони свештенство на закониту послушност и

Н. П.

(с руског.) (Наставак.)