Пастир

414

употребљених не само у Угарско1 већ и другима земљама да се православни поунигате. Знамо да су се папе трудиле да потчине себи православну цркву Гош у првом добу раздељења цркава. Рад овога употребљаваху они на1већа лукавства, сплетке и итриге. И ако не су испуштали из вида и остале православне народе, алн су им славени били трн у оку. Папе жеднећи за светском влашћу, трудише се из нетних жила да оцепе славене од источне цркве, те да им тако униште словенско богослужење. С тога су им забрањивали употребљавање рођеног гезика у цркви; трудили се да их поцепагу између се, те да тако положе мало — помало основу своме светском господарству — за кошм тежише. С том цељу слали су им мисионаре; давали буле тобож корисне за Уншу, а овамо су ташо свохе људе подбадали да раде на штету добара, коГа су обећана укорист Унше. 0 томе између осталога налазимо сведочанство у Га 1 ета (Аппћ Воћ) написано у црквенскоГ истори! Андри1е Балудганскога. Ево од речи његов словенски превод: ,,Главни ге узрок био да мрзе немачки свештеници на Методша, што 1 е против преиначених обреда за латинску цркву другогачишм обредама учио.“ дакле: „Римске папе видеше да чеси воле већма еловенске обреде па су то Методту потврдили — али овамо ташо нодвргаваху немачке владике, да би народ обучавали латинскоме обреду.“ (Део II., Стр. 169.) Ни смо намерни да овде излажемо све папске покушаГе, коГе предизимаху да обрате нравославне на Уни1у. Доста ће бити да на брошмо њихове главни!е покушаГе у овоме одноша!у. Посланик папе Иноћенти1а Ш, што беше код двора Галичанскога кнеза Романа Метиславића, стараше се да одврати овог кнеза од православља убеђу!ући га о узвишени1о1 науци латинске цркве а уза то бећавашему добити многе градове и области по средством мача намеснико-Петрова. Али сва речитост његова ни шимање не ноде1етвова на кне' СљедуГе додатак.