Пастир

415

за, овог врлог паборника вере, кош беше у исто доба вешт и у богословским препиркама (науци). Папска усиљавања, да лише источну цркву њенога опстанка, обелоданише се нагбоље у време крсташких ратова, а особито онда кад заузеше 1204 г. латини цариград. У овог тужног епохи, почеше латини да шире власт своге цркве мачем и огњем, а требити последнике иравославне вере. У своме беснилу протераше из цариграда православнога патриГарха па на његово место поставише свога; заузеше православне цркве и монастире,- затворише свештенике и калуђере у тамнице, кош се ма и наГмање одупираху њиховог вери, (едном реч1у цео град населише свошм 1едноверцима а свуда гонише православне. По њиховим умишљаима били су сазвани сабори у Лутдуну 1274 г. и у Флоренцу 1439 г. само да увуку православне у њихову веру. Те побуде ни су искрене што се сазивааху сабори тобож рад угедињења цркава; већ се осниваху на рачуну томе: да се користе згодним околностима и временом те да посткгну своге политичнс цељи. Па као што су се могли да примете понегде у неколиким државама употребљени папски покушаш за увођење Унше, тако Ге се и нашло неких лица да су била за Уни1у, а неки наученици само за рачун тога намах закључише да Ге свуда примљена и да суштаствуге. Између осталих и Ханићиге Базиловић вели у своме делу под насловом: „Вгеу 18 поФла ХипЗаБотв ТеоБоп Когја1хт1з“ и Андрта Балудтански у своме делу: „Црквенска исторша иовог завета“ од кошх смо већом чешћу црпили ове податке што их саопштавамо. У тим делима свошм ова два писца бране то мишљење да 1е Тодор КорГатовић основач мукачевског монастира и сва мукачевска епархша, Гош од почетка била геднако и доиста у униш. Уз то доказугу гош ови писци, да Ге и равноапостолни кнез св. Владимир и његови наследници са свом Русигом за дуго време празновао папску власт, после раздељења цркава. Неупуштагући се у опширно опровргава- *