Пастир

406

са људима, кош несповедагу ону веру , когу црква православна не исповеда кош не почитугу свете обреде православне цркве наше, кош неће да знаГу за устав и корените уставе православне цркве наше, кош оће да црквом и у цркви господаре — да ми с таким људима и у обште са особама, коГе по младости свош! никаква искуства у црквено-народном животу нема1у и сами савета потребуГу, — о црквено-народним стварима саветовати се и с њима саборисати неможемо. Ово Гв мога и мошх епископа изГава. Православни народе србски! Наступио Ге одсудни час, кад се мораш репшти и Гедно од двога изабрати: предлаже ти се клетва и благослов, смрт и живот. ИзбираГ, еудба Ге тво1а у твоим рукама. Но Га се уздам у здраву свест неокуженог и непоквареног Гошт србског народа, да он шне заборавио шта га Ге до данас спасло и одржало; да он неће презрети и погазити оно, што ге његовим старима, његовим оцевима и матерама свето и неприкосновено било и што му Ге од њих као аманет предано — да се народ србски неће самога себе одрећи; уздам се у разборитост народа србског, да неће судбу свогу метати у руке суетних и лакомислених, кошма Ге православна вера безумиге; уздам се у мудрост србског народа, кош зна врло добро, каквим плодом урађагу борбе у цркви и у народу, и ко се то1 унутрашњоГ борби нашоГ нагвише раду1е; уздам се у наслеђену од отаца оданост и веру народа србског у свом Патршарху, и надам се, да ће се народ одазвати гласу мом и примити к срцу отачаски савет мог , да одГако у црквено-народни Сабор бира црквено свестне, родољубиве, зреле и изкусне и у обште таке мужеве, с кошма се о црквено-народним стварма може саветовати. Православни народе\ Не веруг ласкавим, обмањљивим речима људи, кош су изишли од нас, но кош нису наши, кош су сами себе изо-