Пастир

432

разне школе или системе ФилосоФске. Та питања нису занимала умове само у Грчког; на Истоку, особито у Египту и Сириш, гављале су се такође разне системе, кошма су се старали да обгасне та1ну створења света, покрет човечи!е душе, борбу добра и зла, но нигде нису та питања побуђивала тако свеопште и живо сачуетвовање као у Атини. Све системе, коге су по другим местима изницале, у Атини су пресуђиване и прерађиване. На улицама, на птацама, под величественим тремовима гавних здања, непрекидно су се разлегали спорови и обгашњавања. Философи су гавно обгашњавали своге науке гомилама пажљивих слушалаца и готово ге сво народонаселење слушало обгасњавања о наГтежим предметима, поводећи се речитошћу или умом свога учитеља. Науке ФилосоФа, као што смо већ казали, биле су врло негеднаке; неки философи до казиваху да 1е свет створен из сагединегва самосталних сила; други су признавали веће суштаство, коге 1е мудро створило свет. Нашознатиге системе ФИЛосоФше биле су системе Зенона, Епикура и Платона. *) Последоваоци Зенона називали су се Стоицима, Они су учили, да се виша мудрост састои у доброчинству, у постоганству и независтности духа, кош равнодушно подноси и ударе судбе и срећу. Они су признавали божество; поштугући више свега достоганство човека и непоколебљиво постоганство духа, и одрицаху да Ге човеку нуждна виша помоћ. Философ Епикур, кош такође ниге признавао божество, будући живот и безсмртност душе, учио ге, да ге цељ живота земаљска срећа. Та срећа, по његовом мишлењу , постизавала се само доброчинством; но његови последоваоци, изопачавагући првашњу науку, тражили су само радости и насладе и нису признавали никакве дужности. Наука Платонова била Ге више од свих философских система. Платон Ге признавао, да постои виша

') Сви ови философи живили су на 300. или 380. година пре рођења Хриетова.