Пастир

481

биле Гедном или другом од ових богова и сматрале су га за свога особитог покровитиља. Измишлења о боговима била су досетљива и занимљива; но у њима нкГе се показивао висок погам о наравствености и доброчинству: гер су боговима приписивани пороци, страсти и слабости људске, они су представљани као лукави, безнарвствени, неправедни. Поштовање таквих богова ниГе могло улити незнабожцима чиста и узвишена правила; и премда ге Грчка митолођта и указивала на награду добрима и казн злима после смрти, опет су сами ти погмови о добру и злу остали тамни и неопредељени. Такво богопоштовање нше могло дуго задовољавати боље и образованше незнабошце; но у ГрчкоГ могло се држати идолопоклонство више, него ма где, помоћу спољашње дражести, когу му ге придавала вештина. Певци су славили богове прекрасним стиховима, кош су се непрекидно слушали у варошима и селима, и прелазили од рода у род; боговима су подизани величанствени храмови, наглепши образци архитектурске (зидарске) вештине. Мраморни изрези или слике богова и сад нас доводе у удивлење своГом чудноватом красотом. Све Ге то подржавало у ГрчкоГ идолопоклонство; и Атина Ге била пуна величествених храмова и слика богова, ко1а су порађала свеобште удивлење. Но бољи и образованш незнабошци давно већ нису веровали у богове и неуморљиво тражаху истину. Они су изучавали природу, желећи да постигну ташу створења света,- старали су се да сазнаГу — ради чега Ге човек створен, каквом Ге нравственом закону дужан он да се покорава, к чему Ге он дужан да тежи, шта да тражи. Те људе, коги су се занимали решавањем таквих високиих питања, називали су философима или љубитељима мудрости, и давали су им у Атини велико уважење. Њиова обГаснења и заклучења била су сасвим неГеднака; отуда су се завеле