Пастир

430

купио ? С пиеменим подкреплењем ради каквих ааслуга даГе се овом или оном свештеном лицу црвени по1ас , достиглоби се и то, да би наши архтереш обраћали мало боље пажње коме ће таг знак одликовања давати, а и сами свештеници не би се тек онако просто обраћали архигерешма и те знакове изнуђавали, Гер би напред знали, да им ваља поброГати заелуге, због кош се тога знака одликовања удостогавагу.

ч Исторт хришћанске цркве. (Продужеље) Сад ћемо застати с проповедањем нашим ради тога, да покажемо читатељпма нашим, како ге било стање Грчке у то време. Читатељи наши знагу већ, да су Грци били у то време незнабошци т. Г. клањали се многим боговима. Од њих су и Римљани примили богопоштовање. То богопоштовање (митологиГа) састављено Ге из смесе старих исторшских предања са наГдоцншм измишљотинама. Стари Грци почели су нашре обожавати људе, кош чињаху ма какве важне услуге своме отачанству, или се одликоваху непрекидним борбама; к тима иеторшским предањима, изопаченима одчести временом, присаГединила су се доцниГе разна алегоригска измишлења; и из свега тога састављена 1е наука, кога ге, под именом богова, оличавала силе природне , погаве света, движења и страсти човечиГе дугае. По грчког митологги, светом су упраљали дванаГест великих богова. Главни међу њима називао се Зевс или Хупитер; затим су били боговимора, ада, сунца или светлоети, рата, вештрне, трговине; богиње: земље, мудрости, лепоте и љубави, огња и т. д. Осем дванаГеет главних, обожавано Ге Гош много другостепених, богова и полубогова; свима њима подизани су храмови, принашене жртве; у част свакога од њих свршавани су разни обреди и светковања; неке вароши посвећене су