Пастир

460

приврженост његова брата ка правосдављу, Јавно сведочн, да де била у то1 кнежевскоГ породици у опште дубоко укорењена преданост науци источне цркве. Еле, неГе нужде наводити 1аче доказе, да би се рођени брат врсног ревниоца православља решио, да осрамоти честити кнежевски род. Баш напротив, кад се узме у призрење, што ге Тодор Коргатовић саградио монастир и употребио све имање на богоугодна дела, тим Ге тек засведочио наследну оданост сво1е родбине према вери. Па с тога не можемо предпоставити да 1е се он променио, већ остао веран син источне цркве. Коги се држе мњења даге Тодор КораГатовић изневерио православље, веле, да га ндзивљу угарски краљеви — смерни побожни (ршб (Јеуоћиз); даље кажу, да он неге био унигат, онда му не би краљ Лудвик иоклонно никаква имања и не би му допустио да се досели у Угарску. Ови докази не вреде ништа, Гер немагу никаква основа. У односу епитета (учтивост „рш8, ћеуоКњ"), доста ће бити да се примети, како се обично пишу грамате, по усвоГеним Форматима и установљеноме реду. Како се оваг епитет употребљуге уграматама према лицима без обзира на њихову веру, онда незнамо узрока, зашто не би могао по њима (граматама) бити поштен нравославни кнез, као основалац монастира, дакле богоугодна завода? На исти се начин недоказуге нншта и другим тврђењем. Хер да и неге Лудвик желео нсточног цркви добра, — био 1е готов, да по папиног потреби (жељи) поведе крсташки рат на српскога цара Стевана и влашкога кнеза Владислава, Гедино за то, што несу хтели да приме унију, — мањ ако та Лудвикова мржња према православљу — неге могла бити следство његова властољубља? Зар мржња не Ге могла да уступи користољубивим намерама? СпремаГући се крсташким ратом на српскога цара Стевана, он Ге за цело држао у глави да га покори свогог политичког власти. Међу тим примаГући у земљу нове досељенике православне