Пастир

464

ни налмање сумњати, да не1е кнез Владимир примио веру хришћанску од грчких свештеника а никако од латинских. По нагстаришм нашим летописима, он 1 е одговорио папиним посланицима, кош се трудише да га обрлате у латинску веру: „Ид-кте опдтк ако отцкј , нлши сегш нг придли с^тк. а Примивши прве по1мове о вери хришћанског Гош од своге старе маше Олге, кога 1 е се у Цариграду крстнла, Владимир Ге био убеђен против латинске вероисиоведи пре но што Ге се крстио. Ал како су се цариградски патршареи брижљиво старали о црквн хришћанско1, ко 1 а тек бк ше поникла, они га геднако одговараху од заблуда латинских заповеда1ући му : „не примаГ учење латинско , оно 1е развратно," тим се је морао кнез Владимир да гнуша латинскога учења а ревноснте да се придржава православља. Налазимо како у цариградских патршараха, тако и у руских владика тврду и непоколебиву преданост у православљу и неуморну паетирску брижљивост да се опровргне лажно учење римско-католичке цркве, о чему сведоче њихова дела што допреше до нас. С тога несмо устању да у образимо себи, на ком би се основу могло закључити о Гединству и унутрашњог слози међу грчком и римском црквом, после раздора црквенскога што Ге био у време Фотша? Ако ге и бивало зближавање после Фотша, међу цариградским патршарсима и римским папама, то не беше са свег срца већ само с поља. Но ово се може применити сведочанству антшохискога патршарха Петра, што се садржи у његову писму ка патригарху Михаилу Керуларшу од 1054 г. на коге се позивљу приврженици латннизма. Петар ге био на 45 год. пред овим сам у Цариграду за време патршарха Сергша , и вели да Геслушао, како 1е се нме папино сиомињало на служби кад и осталих патригараха. Ово сведочанство Петра антшохшскога гласи само да ге се име папино налазило око 1009. г. у цариградским диптисима за време патршарха Сергига, али сасвим не одриче да 1 е Серги1е име избацно из тих динти-