Пастир

465

ха до последка, па и сам Петар вели даље: „а како 1 е и сашта име паииио избачено, не знамо л (См. Истор. руеке цркне од Макарша.) Многи се позивљу на женидбе и удадбе руских кнежева и кнегиња с владалачким члановима латинске вере> па отуда изводе 1единство вере двегу цркава. Но несномшвући о томе да се могу смешани бракови допустити под извесним условима, шш нам ваља приметити, да и сами ти бракови сведоче о разлици вере, на коГе се позивљу заштитници папства. 1ер' се види из исторше, да су сноменути владалачки чланови пре венчања били обвезани да промену своГу веру. Тако ге и Марша сестра 1арославова, што Ге пошла за пољског краља Казимира морала да промени веру по настогавању римског свештенства, па Ге по други пут крштена у Кракову и добила ново име: Доброгнева. До таког значага већ 1е само римско свештенство разликовало и држало веру грчку и руску од своге западне. По свог прилици морале су и кћери Тарослављеве променити веру своГу, ко1е су пошле за владаоца римске вероисповеди; Гер нема основа по коме би се држало, да би рад њих отступило римско свештенство од свога правила. Но осем свега сведоче нагтемељитше о негеднакости учења обегу цркава постогани покуша^и римских папа, кош се упињаху из све снаге да обрлате источну цркву свошТ вери. Прећутугући остале сплетке и лукавства доста ће бити да изнесемо посланицу папе Иноћентша III, кош Ге писао 1207 свом руском свештенству и грађанству: „И ако бесте досад удаљени од недара ваше матере као туђа деца, али ге нама као недостоГним од Бога поверено по пастирско! дужности да просвећугемо народ свог , а покретани чуствив 1 а отачанским, не можемо а да се не побринемо о томе, да би здравим убеђењима спремали вас као чланове саобразноГ вашоГ глави, те да би се обратио Теврем ка Туди и Самари1а Терусалиму.“ Пошто смо доказалн да Ге се православље