Пастир

448

штамиаког у „Пастиру,“ 1аван 1е доказ томе. Но што нисмо отворено изашли као већина других листова и казали гасно на чи1о1 смо страни, то нисмо учииили зато, што ми нисмо нн досад бранили по симпатиш ову или ону странку као што то раде 1едни листови, па ма и не било там правде, — већ смо свагда бранили истину, у колико смо ову В 10 ГЛН докучити и схвагити, па ма на чипн она страни била. Међутим у делу овом, ко1е се догоди на сабору карловачком, те прекиде рад баш онда, кад бн га требало одночети, тако 1 е мпого замршености да се незна где ге и у чему Ге истина. Ето колико се о то1 ствари говори, а нигде скоро нема два лиета, да износе 1 едне иетие узроке, да еу гедног ашеша у погледу на таГ тужан погав и да тврде или одричу Гедно и исто. У свшма 1е речено по не што или од ока, или у инат, или Ге претерано до тога, да се 1асно види како се хоће 1една странка да оцрни а друга оиере. „Пастир" •/' в се неможс служити таквим оруђем. За њега 1е у Геднаког мери тешко, било да каже да су овце оставиле пастира или настири овце, Гер 1 е 1 ако убеђен да ге ово узагамна несрећа. Па зато „Цастир“ и не трчи да час пре аплодира (единима на рачун победе над другима. Он би тек онда развезао свог говор, кад би измислио начин да иоврати 1 единство духовнгх вођа са свошм духовним чедима. А пронаћи ово — ниГе ласно ни онда, кад су пред очима прави узроци тог сукоба и раз1едињења, а то ли оваква збрка из шпе ништа поуздано не може да се извуче. Па Гесмо ли бар сад начисто са тим питањем, те да изађемо на Гавност с нашом речи и разлозима? 1Та готово и нисмо. Судећи по неким бољим и солиднишм извешташма, овде 1 е свему узрок неколико људш тако зване либералне странке кош поведоше дело, као што се оно каже „с неба па у ребра.“ Прекомерна плаховитост њихова у не остварљивим захтевањима , извела Ге из трплења патриарха, те учини од сабора оно што би морао ма ко бивши ца његовом месту учинити, Иисмо гедног доиисаи-