Пастир

449

ка нашег из унутрашљости Србине ко1е овде преди1емо гаииостигош боље ће поГаснити ову нашу мисао.

Ово дана прочитасмо у посљедњем бро1у „Пастира“ патри1архову посланицу оправљену оностранеко! браћи нашог србима, и кад видесмо како се и ради чега рачишао и расуо сабор карловачки — баш у оиом тренутку, кад му Ге требало заночети рад и посао, ради ко1е га 1 е сазват, онда нисмо могли а да с тугом на срцу незапитамо: одкуда такав немио поГав на сабору карловачком ? Сабор карловачки скупљао ге се и до сада, ал се шпе никад тако срамно као сада разилазио. Да 1ош око чега — ни по 1 ада, већ око заваде због насртага на релиппу и основе њене. Можел бити да та1 народ с оне стране Дунава и Саве, кош 1 е тако истн српски народ као и ова1 наш у кнежевини Србше, кош има те исте обилате осећаге према верн прађедовскоц те исте обичаГе и светковине, Божнћ — са простртом сламом, Ускрс — са шареннм гаима, Троице - окићене травом зеленом, трндневну славу са колачем и воштаном свећом, кош сваки озбиљан сво1 носао и започиње и завршуге „за крст часни и за веру православну,“ — може л’ бити, велимо, да таг народ, кош све ово шго се верн његово1 односи, иоштЈче с нашећнм поносом, — а овамо да бнра људе за сабор оиакве, кош ба ишли на то да измену основна начела те вере, да погазе оно, што 1 е вековима освештано, пгго ге снажним благословом завештано и што он чува ка зеницу ока свога ? 0 не! ми тако не мислнмо; ми сумњамо да би ка што вели посланица патршархова: „та опаспа и упитачна Т 10 цркву и народ теотсња могла захватити већ корена у Ге-

(види 19-ти бро 1 „Пастнра“)

*