Пастир

467

И зар 1е то начпн, копни ее ганри просветз, когим се поправљаГу погрешке и покреће наука ? 0 ! 1аднп су то покретачи науке а гадна и она књижевност на копн они раде. — Озбиљан човек грознће се да ге узме у руке. Њ н могу аплодврати само Гедни ветропировићи. До дугае признати морамо, да у оном разлагању нашем о ношњи свештенииког , коге ви узесте из иоследњег бро1а пашег лнста, као нашу лаку примедбу на онаГ расппс сабора арихнгерегског, нма овде онде празнине па на месту и несљедственоети. Но то вте учињено нашом кривпцом, већ нешто штампарске погрешке а нешто и сама цензура изоставила. У нашем рукоиису главна ге мисао била од прилике ова: „ми сматрамо, да су тш сиољни знаци одликовања у суштини свокп сугета: но иочем већпна то жели и хоће, онда ваља решити , требали их заводптв код нас или не. Ако нетреба, онда нашто и опо на хаљинама ? Ако ли треба, онда зашто се не би узелп они знакови , кош боље доликучу свештеноме чину него црвена постава на џубету и црвенп погаси? А таквих боље приличућих свештеноме сану знакова има доста у иравославноГ цркви. Код Руса су ови: похвалан лист, скуфига, камилавка, нрст и т. п. Оваква ге велимо, од прилике била наша мисао; међутим у штампи изашло , као да ми вичемо на ту сугету а овамо предлажемо да се поред оне сугете когу ми имамо, заведе шш нешто и од оне руске сучете. Да смо били овде ми не би такво што ни пустили у свет; одсудство наше впновник 1е свему томе. Но како ге даГе свакоЈако то ниге догмат, нитп ге уклонење од закона православне цркве: То 1е гедио просто мнење, ко1е уредник и сам по невољи пушта у свег а бог зна како и не брани. Па ге ли оно могло заслужити онолико хуке и буке, онолико вике и нападања на цео рад „Пастира,“ п на његова уреднпка? И зар то нгпе Гаван доказ Г. Никетићу, да сте ви то узели само за предлог, а у стварп имали задњу мнсао, — мисао — у садашњим проликама изгрдати вас као лице духовно, а тим самим учинити услуге свима оностраним радикалцима ? . . Но шта ми велимо „ мисао ?“ Ми и заборависмо да ви у подобним приликама радпте често по заповести необзиругући се да ли Ге то лепо, справедљиво. . . . У осталом, ви вмате у карактеру вашем нешто, што Га немогу а да овом приликом не иохвалим. Ви гако тежите за литералном славом. Слава — те до душе, лигена стварчица у опгате, нарочито слава литерална. Но ви нисте на чисто с гкнмом о слави па зато и овде често посрћете. Вп, судећп по вашем раду, мислнте да те оно слава, ако ваше име протруби по свима новинама, ако вам неколико мла-