Пастир

468

дих људи ; за оваГ илп она! виц рскну „( 1 раво“ па ма то бпло односпо на епраи другога и вагпнућа ненравда и подлост и све. Варата се ако тако мислите о слави; ту нема славе. Ту Ге само оно, што ми срби у љутини говоримо: „вала ћеш ме знати.“ Но бити поанпт , то шш незначи бптн славан. Може ч»век битт нозааг цело.ие свету са ума и са глупости, са поштења и подлостн, са гунаштва н са плашљпвости. Омнр 1е био познат са свог вештачког талента, а Зоил са ограничености и нискости свога духа у делу вештачком; Крез са богатства, а Ир-са бедчости; Парпс-са красоте, а Тирсие-са ругобе своге. Да би обесмртио себе у потомсгву , велики вештак подиже на чудо света у 1еФесу величанствени храм златолуно1 Артемиди; да би обесмртио себе у потомству, Хер »страт оде те га снали. И оба достигоше своге цељи: имена обогице осташе безсмртна; но само с том разлпком што прво —и познато и славно, а друго—само познато. Негоните се за овим последњим, Г. Никетићу, већ тражпте оно нрво. 1ер у овом последњем случа1у лако можете зграбпти опет туђе сачинење и издати на свет под сво1е, те да се тако чуге ваше име и протруби по свету ; али ни су сви људи онако добри ка Г. Трагански, па вам може последња лест бити далеко горша первига. Уредниш. п Пастира. и

Света православна црква, — шила гаата н доброчнннтема наша. „Може ли жена -заборавити нород сво 1 , да се не смилуге на чедо утробе своге? А да би га и заборавила. Га нећу заборавити тебе.“ (Иса. 49, 15.) Чиге су то ашле речи ? ко тако њежно изгављуге тако дивну љубав?— По такво! особито! љубави, но самом духу њеном, може се знати, да то говори наш Господ; он, еама сушта љубав, и у усти пророка убеђуГе Израиља и сваког веругућег — о свошг правог љубави према њему. Не ћемо погрешити, ако те миле речи Господње метнемо у уста св. цркве божиге, и у име цркве обратимо се с њима к свима њеним чедама. Берпа у евему божан-