Пастир

451

оно сад на.зази на вратима гроба и да нше далеко од свог печалног кризиса. Неста већ ни оних новаца, кога некада бегаху у његовим рукама, па ни оних људи, коги често и за Гедног благослова папиног прелажаху мора и пустаре, тражећи да улове кога у поданство свог не тгрешљивог главара. Данас ми знамо, да ако се папство шш држи, да се држи Гединим напереним башнетима вошке Француске. А његову власт, његову силу , његове нове догмате, реФорме, измене и допуне — већ нико неће ни да чуге, а напротив из свега тога излази само Једно уверење да унутрашњи основ римокатолиштва, одвогени већ Гедном од православно источне цркве, нше сад могуће поправити и да оно сад прикупља само снагу, да одржи шш на коге време оно што већ има у свогам рукама. Ниге дакле оно а неможе ни бити оним врагом, што по речма патри1арховим посега семе раздора на чисто! њиви срца српскога, те уроди онаквим плодом на сабору карловачком ?.. .. Но дал неће таг враг бити уплив протестанских иде1а? Ми неби смо рекли ни то. Протестанство нше опасно ни по самог суштини сво1о1, 1ер 1е оно друштво протеста , одрицања. А познато 1е да страна одрицања и протеста бива свагда Једнострана. При садашњим свогам околностима оно 1е шш мање опасно по нашу веру и народ, 1ер и оно као и католиштво види себе у не природном положа!у односно сво!е вере и цркве и већ тражи начина како ће да изађе из тог заплетеног стања. До 50. различитих цркава оно има у средини свош1, и свака ова дружиница врти се у уском кругу свог учења ка но’ пуноглавци у мртвом гезеру, незна!ући како и на кош начин да помири то учење са вишим потребама свог разумног бића, а много мање да се сдружи и сатдини с другом браћом свошм, ко!а се нехотично деле од њих , као што су им ма у чему подељене и теори!е религиозног учења. Бадава они вапи!у друг другу, да 1 е вера унутрашње убеђење срца и савести и да на то