Пастир

Свештенство дакле ни од ког но од Ваше Светлолости жељно очекуГе, да му се стање матершално исвестном наградом поправи и ову своГу праведну жељу крепи познато расположење ваше светлости и према отачаственоГ цркви и њеним служитељима, да би тако по правивши свештено стање известном платом подигли тиме у народу боље уважење према свештенству а поред тога овако уређено стање свештено привукло би у сво!у средину људе бољих дарова, кош су до сада при не изве ном стању свештеном по другим службама, и бежали, осигурани платом ужитак тражили, те тако би народ, кош се од неког временв наГвише због свакидашњих потреба за плату са свештенством почео знатно удаљавати и од св. цркве, приближили евош1 свето! цркви, и обновивши негдашњу љубав међу народом и свештенством, тиме уплели нов цвет у неувели венац дичног племена Обреновића. Долазе подиисн из еваког округа. (Продужиће се.)

Исторша православног калуђерства с погледот на садашњост. (Наставак.) Ово Ге укратко сва исторша калуђерства или боље рећи иеторша оне организаци1е, ко!а Ге поникла у ћегинту у време св. Антонта и св. Пахомта кот се у1едно сматра1у и као нрви основачи њени. Она 1е после служила за нример и осталим странама, у котма се калуђерство више или мање одомаћило, као н. пр. У Палестини на и Атону, у — Русит и код нас. Без сумње и из овог кратког нацрта1а може се видети, да Ге организацта кадуђерства у прва времена хришћанста била у свему сљедствена и целисходна и да Ге потпуно одговарала потребама тадашњег доба. Али учедно види се и то, да Ге унутрашње нанредо*