Пастир

482

вање њено зависило од тога какви су били љиди кош су се калуђерили — т. 1. дали су они били људи користољубиви или су само тежили за тим, да се моле Богу не мислећи о земаљским благама. Ми видимо, а исторша сведочи, да Ге калуђерство онда почело падати, кад су поГедини из њи почели грамзити за земаљским угодбама и кад се у сљед тог „подвижиичесгво“ већ предтворило било у чисто механичко испуњавање старих манастирских установа. Као што ћемо даље видети, ово 1е и учинило да калуђерство попусти у оно1 важности. ко1у 1е оно имало у прва времена хришћанске цркве Удалење калуђерства од његове главне и основне цели изменуло Ге како саму установу, тако и сав живот калуђерски. Од оног часа кад Ге преврат учињен, почем су се калуђерити почели не само они, кош су тражили само спасење небеско и коге хе вукла жеља и љубав „к подвижничествувећ и људи себични, кошма су земаљска блага и одликовања била главна и Гедина цељ. У след овога променио се и начии и ред калуђерске службе, На место правих и истинских подвижника, кош су у прва времена били први, долазили су на њиова места већином такви људи, кош су могли више од света испросити и обогатити евоге ћелше А да би успешниГе и боље дошли до богаства, дозвољена су им бала и средства и добра и хрђава, само ако она воде к извесно! цели. Одтуда 77 рошња или лисапша, остављање осовитог места у цркви опима што су вогатиш , сарањивање лоред цркве и у цркви и т. д. Но и ово не!е Гош све. Као што су средњевековни калуђери умели да се богате, тако што и Гош већма умели су они и да троше то богаство , коге су они онако стекли. У место пређашње штедње и човекољубивих подпомагања сир >тиње, сав вишак од прихода манастирског уиотребљав ш Ге био доцнше на украшење храма и на подизање нови зграда и ћелиГа и на друге излишне поправке и украее. То Ге био сада начин да се калуђери