Пастир

485

ко свогих служитеља свршу1е над крштеним ташу миропомазања. Крштени као нови Адам, задане се духом новог живота, добте нове силе од свееилног и животворећег Духа светог; постаге обитељ његова, храмом, благашом запечаћеном божанственим његовим печатом; миропомазани добива таква блага Духа светог, ко1и ге једна капља скупља од сви1у светски блага. Сам миропомазани поста1е божи1а драгоценост, коге невреди сав вештаствени свет. С тога над том драгоценошћу, поставља Господ анђела хранитеља као чувара, — као што домаћин поставља чуваре у домазлуку свом, или као што цареви младићима свошм ностављагу мудре људе за руковитеље. ТаГ невидими руковатељ, ког ми често и не сећамо се, — чува нас свагде, као веран, искрен и свет чувар, он Ге сапутник наш, кош нас у самоћи разговара, и од нас не одступа до смрти , већ ако га ми од себе одбигамо са пороцима свошм. Препорођени у духовни живот, „коше саздан у Христу за добра дела. да у њима ходи ;( (ЕФес. 2, 10,) треба духовне ране. И св. црква приправља нам трпезу, коуу Ге сам Господ установиш. Каква ге то трпеза? на њог предлаже нам се само тело и крв Христова, и та! небесни дар примамо ми из руку цркве. Шта би се могло рећи за то благо ? да Ге неизказано! ПричешћуГући се тела и крви Господње, постагемо „ученицима његове божанствене природе,“ (2 Петр. 1, 4,) постаГемо „Гедан Дух с Господом." Може л се поњати и изрећи висина и добротворство тога дара, — божанствена сладост те небеске мание ?! Они кош достошо приме и окусе тог гела, сами знаГу и осећагу његову сласт, — „вкусите и видите, Гако благ Господ!“ И ту чашу неизказане сласти небесне и вечног живота, из коге би желили пити и сами анђели, црква примивши из руку Господа, предлаже нам сваки дан преко руку свештенослужитеља, кош веле: „са страхом божишм и вером приступите!“ — Но овде на