Пастир

4 86

жалост чудити се морамо ладноћи нашо 1 нрема том благу. Често нема ни Гедног, ко1и би достошо пристунио и за то готов био. Често по немоћи гестаства, а чешће из небриге и нехатости, ми пренорођени у бањи врштења и утврђени силом благодати. сити и подкрепљени Гелом тела Христовог, — падамо духовно у животу, падамо , ма да од Бога имамо и божанствене силе, коге трсбату за живот и побожност“ (2. Петр. 1, 3.) Но љубав Господња и цркве његове и ту неодступа од нас преко свете „свише“ установљене таше локшања. Ово 1е као неко ново препорођење, нова бања пуна суза, друго поновлење, особити дар милости божиГе, последње и по нашог слабости нашужниге средство к нашем спасењу. С тога мати наша, св. православна црква, брижљиво стара се привести нас спасителноГ таши покагања. Ма како год обтерећени били грехом, — долазимо к овом тихом судилишту милосрђа, ускоримо, да што пре добигемо опроштаГ, разтужимо се срцем пред Господом и ма како велики били греси наши , сви ће иотонути у мору милости божиге, и никад их неће поменути Бог, ако их се сећало буде срце наше у животу и делима. Хадна су то човечанска друштва, ко1а немагу те свете, силне божанствене таше покаГања, коГе држи у недрама свошм наша православна мати црква! И не само да се она брине матерински за нашу душу; — она се брине и за тело наше. Често падамо у недуг и болест, — и одма нам притиче св. православна црква с устављеном од Бога ташом Гелеосвекења , као духовни лек за телесни недуг; само ми на жалост редко употребљавамо ту свету ташу лекарства, и редко притичемо св. цркви за њену помоћ. Велико Ге дело у животу човечшем — спрега мужа и жене — веза брачна. Од брака зависи срећа или несрећа нородици; од њега — добро или хрђаво стање садањег и Сљеду1е додатак.