Пастир

487

особито будућег племена, од њега — судба целе државе, гер народ постахе од деце, државе сачињавагу разне породице, од њега зависи и стање саме Христове цркве, ко1у саставља1у видими чланови. И — православна црква, мати наша, има за то свету богом установљену ташу врака. У тог таши св. цркве, божанственом влашћу и благодаћу, утврђугу се свезе брака. кош Ге живи образ нашветтег уГединења Христа с црквом даге се ступагућима у брак љубав и верност, благослов многочедства. Срећан 1е дакле сваки — кош се роди од хришћанских родитеља, свезаних св. браком; Гер то све нте гедно: — родити се од православиог корена и светог брака, или — од 1азичника, код кошх Ге брак прост обичаГ. Какав корен, такве ће бити и гране и род. Но ко може вршити та благотворна велика деда божта, те свете таше и светити њима друге, или бити оруђем вршења? Сам од себе и по себи, — нико од људи и анђела. Хедна црква Христова, или баш сам Дух свети, кош у њо1 дештвуГе, и поставља Дедне апостоле, Гедне пророке, а Гедна црква Христова не престаГе и данас и неће престати до века давати Геванђелисте, пастире и учитеље (ЕФес. 4, 11,) на дело службе за освећење људи иреко свошх св. таша, на спасење веруГућих. Дух свети установио Ге чин свештеноначелника и свештенослужећих, кошма поверава се вршење и чување св. таше или боље рећи, кош су живо оруђе тог великог дела, што га врши сам Дух свеги, први и главни изврштоц таша и то 1е таГна свештенства. Тим свошм служитељима даге Господ право и заповест, да поучавагу друге истннама спасења, и стараГу се о њима, као о сво101 деци. И све то — све те божанствене таше и уредбе, као свето чувагу се и свршу1у се у цркви православно!, хранитељки воље Господње. Све то она чува, врши и да1е нам ради нашег спасења и блага.