Пастир

488

Из благодатних та1на нашег поновлења и освећења види ое гаено, каква 1 е љубав и брига за нае, нанш маше цркве! Њу може бити мало уважава 1 у гдикош Гединствено зато, што Ге снима нама приступачна и општа, као ваздух и светлост свештенства. Осим толике љубави и бриге св. цркве о нашем спасењу, кога се у ташама огледа, свршу1е она у то име и друга добротворна деГства. У светом храму назидава и слдди она наш дух мудрим, легшм обредима и ио1ањем; угодном животу, учи нас као мати, молити се оцу небесном; сама нам у уста меће речи, молитве и гата више и сама се моли топло и усрдно Богу за здравље душе и тела нашег, за наше вечно благо и праву срећу времену и вечну ; особито моли се она за владара нашег, од кога зависи и срећа обштества, благо цркве. Моли се за мир целога света, кош се држи њеним молитвама; моли се за добротворне ваздухе и изобиље плодова земаљских, за сва блага истинита у животу; и никакву праву нужду нашу испред очи1у свошх не губи. Она освећу1е сва сгања нашег живота, све добре почетке и дела наша, участвуГе у свако 1 нашоГ радости и тузи; — слави с нама победу; освећуге наше домове, и нове плодове; располаже као мати с нашом храном и пићем, за добро и спасење наше, учи нас, да их с благодарношћу и молитвом примамо, спроводи нас к сну и успављуге као децу на постељи мирноБ Дању пази на сваки корак наш, пазљиво и љубазно ходи за нама, никад и нигди не заборавља; особито моли се и брине за нас, кад смо у беди и невољи. Болугемо л? Црква моли се сваки дан „о недугугу1 цих.“ Путугемо л’ пловимо ил робуГемо? црква нас не испушта из памети, но моли се „о плавагушчих путешествугушчких и пљенених.“ Хедном речи, она од колевке наше до гроба , као да нас носи у недрима свошм матерним, греГе и пита благодатну своГу породицу на собственом крилу. Она, и при крагу живота нашег спроводи нас у други свет, и умилно