Пастир

489

моли се Богу, да нас помилуге. Дуго после нашег одлазка с овог света сви, особито наГиозниш потомци наши, сасвим ће нас заборавити, — Гедна само црква, вечна мати наша, спомињаће и молиће се за све, потомке Адама, кош су скончали у вери, коГе смо ми заборавили или ко1е и знали нисмо. „Ако би и мати тборавила своГе чедо“ — црква, благодатна мати наша, неће нае заборавити никад — никад: њена Ге љубав, неограничена, постоГана и непроменљива! Па љубимо л и ми тако нашу свету цркву православну ? Хесмо л’ ГоГ одани свом душом — и срцем? враћамо л’ ми љубав за љубав? Црква Ге нроникнута тврдо вечним духом Христовим: 1 есмо л и ми проникнути тнм духом, ил га одкривамо у животу нашем ? Црква, као и свако добро уређено друштво , има своГе мудре^ спасоносне и Богом дане уставе: — па држимо л ми да, нас ти устави вежу? у цркви православноГ има особитих дана и времена кад она особита света чувства и расположаГе одаЈе: показуГемо л и ми равна иста чуства у то доба, — сачуствуГемо л ми као деца њена ? Или може бити, да међу нама и такових има, коги држе уставе црквене за ништа, кош о каквим иностранци — не учествуГу при слави и светковини, код когих Ге вера „у Гедну, свету, саборну и апоетолску цркву,“ — сама реч, а не чуство срца. О, како Г,е жалосно то туђење од цркве! коме црква ниГе мати, томе и Бог нше отац; ко нше приљубљен цркви духом, таГ неће примити даре Духа божиГег, коги у нашим недрима живи. А ко неприми даре Духа божи1ег, таГ се не саГедињава унутарње с Христом Спаситељем нашим, кога по речма истине „нико не може Господом назвати,“ т. Г. исгшведити срцем веруГућим, „осим Духом светим“ (1. кор. 12, 13,) а „ко се год одриче Сина, ни Оца нема“ (1. Хов. 2, 23.) Ето до чега доводи наше туђење од свете цркве. НрерадиГо у Голубинцима. ВасилиЈс Ннколајевић, свештеник.