Пастир

524

Сваки предмет има свогу хрђаву но и добру страну. И само сунце. коГе Ге тако Гасно да се неда у њ гледати, ниге без Флеке, без тамних места, па богме и наш „Пастир А све зависи од тога како се што и са коГе стране погледа. Хедном Апелес беше изнео на излог атинско! публици своГу слику смолбом, да сваки примети на њог шта му се м’а из кош узрока недолада. А како свагда и свуда има људи залудни, кош нншта не раде већ само туђе радове претресаГу, то н ова слика беше до ноћи сва претрпана разним примедбама. Узевши своГу слику Апелес рекне, да ће он све ово по учињеним примедбама исправити, но не дираГући ништа до што избриса само оне мрљотине он 1е опет после неколико дана изнесе на излог с молбом, да сад иримети сваки, шта му се м'а из каква узрока на тот слици долада. И опет до ноћи сва слика беше начичкана разним примедбама- Сад он тек обГави, да баш ништа на то! слицн поправљао нше. Па не би ли боље било и г. Никетићу имати ово на уму при оцени сваког рада људског, ако већ мисли да Ге кадар ценити га. ? У осталом ми се морамо само за Гедно извинити пред нашим читаоцима, а то Ге што г. Никетић рече „Пастиру“ с Богом\ а ми га опет не оетављамо. Но „Пастир“ ово чини зато , што се он не може по самом свом позиву опростити ни с ким несамо уовом већ и у будућем веку. И по смрти он се мора бринути за њ, а там више у садашњеш евету , где се Гаено чугу речи Геванђелске: кад завлуди Гедна овчица , зар човек не оставља деведесет и девет здравих , те да иде и потражи завлужшуГу ? (Лук. 15. 4). А шта да кажемо г. Петровићу, кош као што кажу Руси „ни сх того, ни сх сбго, пристаГе уз г. Никетића и напада на свог друга? Искрено исповедамо да нам Ге — кад смо онаг његов чланчић у 100 брогу „Србиге“ прочитали пала на ум она српска пословицр. : помози Бог зла жено? „А одкуд ти знаш да сам Га зла“? . .