Пастир

525

Признати морамо да смо ми оно пре говорећи о погрешки штампе и цензуре, нишанили малко и на њега ; Гер Ге он био уредник нашег листа за време нашег одсуства па и онда кад 1е она! наш чланчић о свештеничким спољним знацима одликовања изашао у свет. Но ми смо га за онда поштедили у Гавности н као друга и као сурадника, гер смо држали, да то захтева деликатет а и дружба. Но кад он сам изазива, то сматрамо за дужнос да се изгасннмо. Да, њему Ге као уреднику листа надлежало не пуштати на гавност туђе дело, кад ниге могло изаћи онаквим каквим га 1е писац написо, (а он то и сам признаГе) већ Гавити писцу и тражити на то дозволења. Али кад Ге већ као уредник узео ту одговорност на се, онда шта му Ге трабало радити кад се већ на то Гавила критика ? Ми мислимо, да му ге требало изаћи на Гавност, па ту ствар бранити у онодико у колико ниге потпуна изашла а њиме допуштена То захтева и право и поштење у свету. Но зашто он то нше учинио ? Зашто.... то ће он сам знати по нагбоље. Улазити у туђе мисли и намере, ниГе нам дано. Тек ми можемо, судећи по ономе поГаву, рећи, да нше без задње мисли — без злоумишљаГа. Ово велимо тим пре, што видимо како даље он изводи своГе тенденциГе, како усклицава: погивелх ткоа ш тешЕ изрлилм! како нас саветуГе да се држимо оног што смо Гедном рекли па м’а то било и глупо, и како у натегу ове мисли позива у помоћ и свето писмо, као да оно с оним речима „ежг еи, еи, и еже ни ни!“ потврђуГе ту мисао. Зар ни су то г. Петровићу речи речене у смислу заклетве? Не вели ли Исус: „немоГте се у за свашта клети, но што Гесте — Гесте, а што нше — ниГе! ( ‘ И кад би тако било, као што ви г. Петровићу, тврдите, т: Г: да човек остане при оном што Ге Гедном у штампи изнео на Гавност па ма бидо и погрешно, то нашта и та штампа? Не би ли боље било у таквом случаГу скроити Гедан извесан род мисли