Пастир

544

Но шта Ге то просвета? запитаће можда ко од стогсће овде браће и сестара. Ево дакле да вам кажем. Просвета 1е Богом дана и урођееа у нами тежња, да, испитуГући истину, усавршавамо себе умно тако, како би достошо то име човек, као име наГсавршени1ег божиГег створа, носити могли. Да браћо! Ова тежња Богом дана, 1ош у самом иовоГу кад смо, усађена Ге у нами, гер не вели се бадава: да Ге Гедино човек по облику божигем створен, кога не ваља узети телесно но душевно, Гер разум 1е она искрица божи1а, когу 1е Бог при стварању првога човека, задунув у њега, целом роду људскоме подарио. А кад Ге то воља божига, а служи нам само за бољи напредак наш и народа нашег , зар нећемо и ми вољи тог, да се подложимо, зар нећемо просвету, како где и чим кош можемо у народу нашем, да подпомажемо? Та и повесница, та књига иекуства људског, наиаснше доказе нам даГе, да су непросвећени народи свагда и наггоре стогали, Гер — они беху свагда само робови тела и чулних страсти свошх, те тако мало душевно опадагући, а од више угађагући телесном нагону своме, сатрше тело сво(е и нестаде их са лица овога света. Напредак и срећа народа хедног за ото само од просвете зависи, хер нема томе равног, што би на развитак и напредак народа хедног већег и благотворнихег утицаха од просвете имало. Народ дакле, кош Ге душевно занемарен, ако не одма и брзо, али извесно кад тад утаманити се, затрти или у други кош народ прелити се мора. Шта више, народ, кош хе умно немоћан, нихе кадар познати ни саму вољу божиху, па ни самога Бога. Хер ето у прастара времена, знамо, како првн народи, кош се у глибу умног незнања налажаху, у први мах дрвљу и камењу место Богу клањаху, после обожаваху сунце, затнм одоше даље, те упознаху не-