Пастир

545

видимог Бога, ам не Гедног но више, и на последку тек умом просвећени покдонише се гедном невидљивом Богу. Тако браћо! том Богу ако и ми желимо послужити морамо свогски и пришнути, да оно што њему подобно имамо, потрудимо се онако и неговати, како ћемо мудро уживагући земаљека блага, стећи и светеких заслуга, стећи у изображеном свету лепо име и отличног уважења. А ово ниГе тешко, особито за српски народ, за кога се пуним правом рећи може, да има лепу моћ увиђавности, да ге бистар; 1ер народ — кош ге у тим силним , не тренутним, но вековима трагућим теретима, искушења, опет, поред народних врлина свошх задржао у себн и здраву клицу за сваки умни напредак нужну, таки народ, ако Ге на доброме путу само, много Ге учинити кадар, и он никад пропасти не може и неће, Гер он сам себе чува, сам себе одржава. Браћо! Признати морамо, да 1е Гедина вера народ наш досад епасавала т. ћ она ге одржала у Србину чиго и здрави дух, она ге сачувала га, да се и данас Србин, само Србином зове. Но досад беху другчиш непртатељи, кош суровом силом и брогном превагом само смераху, да нам народност нашу затру и утамане. А сад на против са свим друкче стош 1ер место оштрих башнета и силених топова, кошма Србин нигда подлегао ни1е, отворено 1 е пред нами поље умне борбе, начичкано са многим учишницама и просветним заводима, што ге много опасшпе но народност па и саму веру нашу; Гер ту се не иште више снажна мишица и гуначко срце, већ знање и умна образованост, да можемо онима, кош нам са истима прете, да нас час пре поплаве, довољно мушка одпора дати’ Дижимо за ото и ми школе и то прво и прво школе народне гер заман ћемо имати неколико само изврсних синова, ако нам народ пук у незнању , предрасудама и доЈакошњим празноверцима свошм заостагао буде. А то Гедино од нас зависи, гер сад 1е бар, као што већ реко, наступило оно *