Пастир

601

клАфшЗ отцл или млтер, углснетг св1јтилник рлзг!мл? Гле младића , млад поднуно здрав, а непостижним узроцима норажен слепоћом (очиГу умни) — Бог-зна з^кници оч/сг его незрдтх ли тмг! по св. писму, за злостављање његово нането оцу или матери? Ево Гедног брата, човек раден и предузимљив, жали се и тужи. да радовима и предузећима своим нема напредка. и благостање његово приметно се руши, док другог браћи, кога нису толико предузимљива све се даГе и успева; Бог-зна, да ли и он шпе лишен због рђавог обхођења са родитељима „кдлгослок6нУа отчлгш, коге по св. писму, уткерждлетг доми члдг и да нше навукао на себе проклАТМА млтерм, коГе ИСКОреНАбТХ И)(2 ДО 0СН0КЛНУА? “ (Продужиће се.)

Кад смо ту иримстбу „Бастиру“ , коГу написа непознати писац Д-ић, прочиталн ми смо рекли : примедба доста добра, Фактична,- износи с Гедне стране неке недостатке „Пастира“ а с друге да 1е правац како да се ствар исправи, те да и себи и другим људима буде шш од веће користи. Само да небеше оно гедно, што показа опет нарав српску и што баци тамњу сењку на целу ту приметбу, а на име оно што вели г. Д-ић: „ Уредпик Пастирев поче разложан говор св 01 о довроГ и хрђавоГ страни нашега свештенства , на се и он , чим иостаде Ректором семинарше , заворави лродужити своГ говор о томе.“ Та за име Бога људи, докле ће мо ми тако све Геднако подметати оваГ или онаг недостатак зло1 вољи и ниским тежњама писчевим а пропуштати из вида околности и немоћности од самог положага Гедног или другог раденика, или просто немогућност самог предмета? Зар нећемо нмати на уму, да заиста човек са узвишењеад

Одговор на прншедбу „Једну реч Пастиру и ДЈиди „Срби1у“ брог 119 и 120.)