Пастир

602

положјтц може лако наићи на терете веће, многосложнте, опширниге, где он нте у стању иоред све сво1е добре воље, да изврши ва што треба ни оно, што му званнчан положа1 места захтева, а камо ли да привреди што друго, што Ге споредно, и што Ге он могао тачнте раднти, док се налазиго у дужностн лакшоц шањоГ, безбрижнишГ? .... Кад би писац тшех врста био овде где се сад ми находимо, и иочео служити ономе програму богословте, у коме се вели, „Ректор богословте. поред тога што и сам мора бити професором, замењуче Гош бодугућег или одсуствуГућег нроФесора; он мотри над оиштежитиГем учеиика (где их стануГе без мало три стотине); он рукуГе с новцима и подноси рачуне (а ручни су троГаки: наших благодГеганаца, странаца и плаћтућих добровољно;) он чува сво имање богоеловте и за то одговара и пр. и пр.“ — он заиста не би тако ни мислио ни писао. Но о том доста, а сад да се вратимо на праве цримедбе г. Д-ића. Г. Д-ић вели: 1. да смо ми много обећали програмом а мало испунили. 2. Да смо много започели а мало довршили. Тако Ге. Но ми нисмо ни градили програм на годину већ на године. Што се нте до сад извршило, то ће се извршити у напред. Што су многи чланци започињати а не довршени, то и ово има своГе обГективне узроке а на име: ТТТто еу чланци догматички прекинути, то Ге узрок критика, коГа се Гави шш некако у самом почетку нашег листа од г. Васиљевића, н коГа рече: „не би требало пуштати у такав лист оне поуке догматичке Гер Ге то ствар одлучна и слабо што користн читалачку публику; боље би било обратити пажњу на полемичке и иеториске чланке. “ А Васиљевић био Ге и оетао за нас човек од науке и ми ни смо могли а да не примимо његову примедбу. Што смо прекратили говор о доврох и хрђаво1 страни нашег свештенства, и то нше било узроком нашег ректорства, већ